Praveći muziku za operu nismo imali milosti u kombinovanju stilova i žanrova. Mi, koji dolazimo „niodakle“, imamo pravo na tako nešto.
Naime, da smo iz Austrije, svi bi od nas zahtevali da sviramo valcer, da smo iz Mađarske, bez čardaša se ne bi mogli probiti preko granice, da smo Argentinci, tango bi bio naš imperativ, ali kako dolazimo „niotkuda“ imamo pravo da sviramo šta hoćemo. Činjenicu da naša zemlja i naš narod nema „brend“ pretvorili smo u prednost. Tako je krenuo eksperiment u kojem tango pretvaramo u ska muziku, rumunsku melodiju spajamo sa nemačkim tekstom, čak jednog Verdija trpamo u klasičnu cigansku rumbu.
Jedina „vrsta muzike“ sa kojom nismo mogli ništa da uradimo bio je turbo folk. To je najanemičniji i najklaustrofobičniji oblik ljudskog, muzičkog izražavanja. I što je najgore, on daje neku vrstu iluzije da je deo naše nacionalne kulture. Kakav kancer! Daj da probamo da ga dijagnostikujemo.
Pre svega pojava ove polumuzike rezultat je radikalnog ulaska kapitalističkih odnosa u naše društvo, a ne, kao što se ovde pripoveda, pada moralnog i estetskog kriterijuma. To je lako dokazivo. Narod je isti kakav je bio i „veselih osamdesetih“ samo je tada sistem bio pod kontrolom ozbiljih urednika u svaklom smislu te reči. Masa bi i tada rado slušala „zapovijanja“ ali nije imala dodira preko medija, odnosno mediji nisu postojali, a i ti koji su postojali nisu bili slobodni. Ulaskom kapitalizma u naše domove, jedini kriterijum postala je gledanost, odnosno slušanost, odnosno profit. Nove televizije su se utrkivale da ponude ono što narod hoće i uspele su u tome.
Turbo folk nije naša izmišljotina ni u jednom svom pojavnom obliku. U organizacionom i institucionalnom smislu, on je puka kopija zapadne muzičke industrije, rešene da ubije svaku invenciju i svaki pomen na lepotu. Muzički, on je Kvazimodo sastavljen od arapskih, turskih i grčkih melodija, koje verovatno svoje pravo ishodište imaju u majci Indiji. Do viđenja turbo folk, ne trebaš nam. Treba nam nešto autentično, brzo, šarmantno i neodoljivo što mi imamo a što može da pokrene svako srce i svaku dušu na planeti. To je naše kolo. To je najjače oružje „No smoking orkestra“ i opere „Dom za vešanje“. (Novosti) Podeli sa prijateljima
