Čime se trenutno bavish?
- Trenutno menjam sijalice na banderama i tražim ulicu kojoj sam zaboravio ime. Imam nekih ponuda za televizijske i pozorišne projekte, ali još ih merkam. Dogovaram sa Markom Živićem učešće u jednom novom teatru u Beogradu, sa kreativnom ekipom i repertoarskom politikom koja je, po meni, vrlo atraktivna. Srećan sam i što sam dobio poziv od reditelja Gorana Markovića koji uveliko radi na pripremama za film „Falsifikator“ – kaže Maca.
Čime je izazvana ta tvoja odbojnost prema novim projektima, a i samoj televiziji?
Zajednički imenitelj problema u filmu, teatru, pa i u sportu i politici je neopisiva potreba da se bude estrada. A istovremeno preovladava neobrazovanost i neinteligentnost, potenciranje da ne treba biti obrazovan i insistiranje na greškama.Samim tim, to se onda odražava i na televiziju, kao medij. Recimo, čudno mi je da ni u jednoj od zemalja bivše Jugoslavije nema nijedan dobar sitkom. A to nije nikakvo sveto slovo da se ne može napraviti.
Šta je onda tu problem, po tvom mišljenju?
Na televiziji je problem nedostatka novca. Pogledajte, recimo, „Paklenu kuhinju“ ili „Radnu akciju“. Uporedite te pokušaje sa originalnim produkcijama koje se emituju na TV B92. Zastrašujuće. Istovremeno, pljuje se po Pinku koji je navodno metafora zla i svega skaradnog. Pink je svojevremeno, u prošlom veku, doveo Kasandru na ove prostore. Danas, u 21.veku, svi ti šatro urbani, da ne kažem „fgr“(fina gradska raja) dovedoše mi Onura i Šeherezadu i mozak mi ispraše Turskim serijama, tipa: „Da li ga je Mensur zabio Fikreti i hoće li ovaj put Hajrija sa suzom u oku oplakati svog Džemu jer jutros nije fino kakio.“ I sve to večeras u 17, 19:20 i 20 časova, plus reprize. Dalje, koja je razlika između „Zvezda Granda“ i „Prvog grla Srbije“? U emisiji Exluziv možemo videti vlasnicu Granda, Zvezde granda i ove futavce što se razvedoše-jednom rečju sve same perjanice TV Pinka. Po mojim reperima, Pink jeste folkloran, ali je zato Prva, po mnogim delima, klasičan primer malograđanštine. Da se razumemo, ja nisam glasnogovornik Pinka, to je moja bivša firma, ali ne podnosim licemerje. Takođe, ne čučim ispred tv-a, ali redovno uzimam bris programske šeme svake televizije. Da zaključim, svaka roba ima svoga kupca.
Kakav je tvoj stav prema političkoj situaciji u našoj zemlji?
Ja sam simpatizer vladajuće koalicije, što ne podrazumeva da sam pobornik svih ljudi, ni svih dela te koalicije. Postoje ljudi koji su zalutali u političke vode. Sviđa mi se pragmatičnost Dragana Đilasa ili borbenost, ali i duhovitost Ivice Dačića, koji, upitan da li je došao da otvori autoput, kaže: „Ako ste zaboravili, moj posao nije otvaranje nego zatvaranje !“ Preduhovito. Voleo bih da Berluskoni, ukoliko izgubi izbore, dođe u Srbiju i bude deo ove koalicije. I da me usvoji, naravno.
Pričalo se i da si postao član SPO-a...
Nisam član nijedne stranke, ali radim sa omladinom SPO. To su mladi ljudi okupljeni pod imenom „021 Novi talas“, a ja im tu dođem kao stariji brat, pošto sam i sam omladinac, ali omladinac koji ima i školsko obrazovanje, ali i školu ulice koja je neophodna za kvalitetno životno iskustvo. Mladi ljudi su danas, nažalost, na margini svih dešavanja. SOPO je organizacija koja okuplja najveći broj mladih u Vojvodini. Osim brojnosti, njihov potencijal je i u kreativnosti i dobrim idejama, kako njih, tako i njihovih starijih kolega iz SPO-a, što me je navelo da budem član tog tima. Takva energija ne može drugačije rezultirati sem kvalitetnijom i boljom sutrašnjicom. Te i takve nove nade i snage, uz obavezno strpljenje za neki povoljniji svetski poredak za nas, rešiće sijaset problema koji nas se tiču danas.
Zašto misliš da je politika način na koji treba da se obratiš mladima?
Politika je kurva, izvin*te me što psujem i zato, ako se želiš baviti politikom moraš znati kako se ophoditi sa kurvama. Većina mladih danas ima iluziju o Zapadu poredeći ga sa Rajem, samim tim kod njih se stvara zavist koja je greh. No, zavist je pokretač današnjeg društva, ne samo u marketingu, nego i na egzistencijalnom polju. Zavist može biti dobra samo ukoliko je na neki način pokretačka nadati. Glagol „odraditi“ koji je uspostavljen u protekle dve decenije kao validan je nešto što me nervira do bola. Ne može se „snaga individue da ostvari željeni cilj. Mladim ljudima kažem da je jedino u radu spas i da samo tako mogu ostvariti određene rezultate. Sedeti po kafanama, sa guza na guz, ispijati kafe svakodnevno i zauvek, otvarati frižider u roditeljskom domu i gledati kako ti vozovi prolaze, za mene je suicid. Uradi nešto, oči moje lepe, pa se nečemu možeš i odraditi“ autoput, neki zakon i šta sve već ne. „Odradi se“ samo papak u tramvaju, tj. ukradeš mu novčanik ili „odradiš“ nešto preko „neke stvari“. Sve ostalo se uradi ili ne uradi.
Parada ponosa-da ili ne?
Danas je homoseksualnost pomodarstvo, a ja sam, Bogu hvala, demode. Naravno, ima i onih koji imaju takvu vrstu ukusa. Ali jesam za održavanje gej parade. Mi moramo biti svesni da ti ljudi postoje i ne u malom broju, a parada je njihova sloboda. Šta te briga, pa nisu ti u kuću došli! Na kraju krajeva i oni su iz heteroseksualnih brakova. Mama mu je rekla:“Izadji sine sa drugom na pivo“, a ne: „Zabi ga, sine, drugu“. Ali, s druge strane, mogli su bolje osmisliti paradu. Recimo, bio sam 2000. godine u Berlinu, na Love parade, gde je bilo 1,3 miliona ljudi. Samo prošetati gradom nije parada, to nije nimalo inventivno i naravno da izgleda kao prst u oko.
ŠTA VI KAŽETE? Ostavite nam Vaš komentar ispod.
0 коментара
Постави коментар