Dakle, ne tri puta, već hiljadu puta URA! za tenisere, koji su, pre roka, što bi reko čika Mrka, brže od svih političara zajedno, lansirali Srbiju u Evropu! Ma koju Evropu, u svet, bre! Bravo, momci! Bravo, Nole, Viktore, Janko, Zimonja, dali ste nam krila, u vene adrenalina, digli ste nam nos, bre! I da ne zaboravim: Bravo, Bobo majstore, od tebe je sve počelo! Od tvojih servisa i onog sendviča u inat Mekinrou. Bravo, ćelavci naši! Ovako, sa obrijanim glavama, još jače sijate u ovom našem mraku. Vama u čast, a u inat svim ovim šatro Evropejcima i poltronima, još jednom ću da dodam ono BRE! Bre i bre!
Jer, ako je Evropa onaj Francuz, koga publika u „Areni“ isprati ovacijama, a on nam se pokaki nasred čela čim dođe u Pariz (kaz‘o da smo IDIOTI), onda neću, bre! Ako je Evropa ovaj iskompleksirani Slovenac što nas maltretira gde stigne, a ko fol jedva čeka da im se pridružimo, onda neka, hvala! Ako je evropski da se proteruju Romi, da ih kući šalju u vagonima, onda kuš, bre!
Eto, uhapsiše i ovog Asanža! A baš sam se ponadala, svega mi, da smo u ovom do-zla-boga-dosadnom svetu robota i advokata konačno dobili jednog Robina Huda, koji će svima da im pomeri dupe. Da će deca što ubijaju dane na „fejsbuku“ i „jutjubu“ imati kome da se dive. Svog heroja, Supermena. Al‘ nije nam se dalo. Gre‘ota, BRE! A ovi naši se brže-bolje, iako ih niko nije pitao, ponudili da hapse Asanža ako se, kojim slučajem, pojavi na koncertu Miroslava Ilića, ili na Saboru u Guči. Sva sreća, pa nije trebalo! Da se ne obrukamo još jednom. E, stvarno, tom našem šlihteraju ko da nema kraja.
Elem, tako ti mene sportski i globalni problemi skroz odvukli od ove naše estradne baruštine. Skoro pa sam smetnula s uma da mi se ovih dana jedan promukli zelenbać, koji se odaziva na ime BIA, CIA, slično, zalepio za štiklu. Valjda da bi dobila pola strane u novinama, našla se kreketuša da me analizira. Čuj, ona mene. Čekaj, BRE, snajka, ne ide to tako! Pa nisam te ja terala da se za prvi spot skineš gola do kože i prehladiš - nasred autoputa. Da si me pitala, rekla bih ti: „Nemoj, sestro, šta ćeš da staviš u drugi? Jedino kožu da odereš?“
Ali, ko šiša dijabolu, ja se rasplakah, ali pravo, neko veče uz „Farmu“. Sve zbog Ekrema. Uvatiše one opajdare i njihovi pajtosi da muntaju sirotog čoveka, na kraju mu i gaće svukoše. Pa, stvarno nema smisla. Gde je tu nebeska pravda, ljudska prava, gde su Nataša Kandić i Sonja Biserko da se oglase, da kažu koje slovo na B92! Pa ako je u „Farmi“, nije na robiji!
Kontam, da je Ekrem kojim slučajem gej, već bi se svi digli na noge. Ovako, nikom ništa. Ako nisi fensi, kul i ful, ako si običan, živiš na relaciji KUĆA –POS‘O, onda nisi zanimljiv, BRE! Jer, takvi nikome ne donose poene, a da ne pominjem što nisu ni „u“ od uslova na našem svetlom putu za Evropu. Eto, toliko o ljudskim pravima. Multi baći, vidimo se sledeće srede!
P. S. Jeste li videli kako Borisu lepo stoji navijački šal? Ma ko bombona. Kakav Kluni, BRE! Živa sam se pojela da ga u „Areni“ policajci ne pomešaju sa nekim huliganom. Jujuju! A čika policajac, kad bije, ne gleda i ne j**e živu silu! I zato, Boki, nastavi da navijaš, ali pripazi malo sa stajlingom. Severini je, veruj ti meni, svejedno, ali ja bih se sva potresla da te neko pipne. Ako treba, pozajmiću ti i stilistu sledeći put. Javi se, ja častim. Cmok! (Alo)
Pogledajte i druge članke o Seki Aleksić.
