Rediteljski prvenac Đorđa Balaševića premijerno će biti prikazan 19. aprila u Novom Sadu i 20. u „Sava centru“ u Beogradu. Film „Kao rani mraz“ dugo se krčkao u porodičnoj producentskoj kući „Salayka“ i sada je spreman za prikazivanje. Reditelj, koji je napisao i scenario i muziku, na kraju je složio priču o najslavnijem Vasi u Vojvodini u dva i po sata filma.
Film „Kao rani mraz“ neće izneveriti sve one koji vole baladu o Vasi Ladačkom, tvrdi Balašević.
Čuli smo da priča o Vasi Ladačkom neće biti tužna... Kakav nas film očekuje?
- Hej? Podsećam vas da pričate s likom koji je napisao „Sve prave su ljubavi tužne...“, a Vasina ljubav je prava, to smo se valjda dogovorili? No, dobro, bili smo u stvari isprovocirani da se upustimo u ovu avanturu, pojavile su se lopine koje ne kradu više samo stihove i ideje iz pesama, nego su počeli da marišu i glavne junake, pa smo to želeli da predupredimo. Ukratko, oni koji vole tu baladu, neće biti iznevereni, a onima koji je ne vole, stvarno ne mogu pomoći...
Poslednje dve godine imali smo priliku da gledamo dve serije o Vojvodini - „Jesen stiže“ i „Sva ta ravnica“. Da li ste ih gledali i šta o njima mislite?
- Iz prvopomenute serije video sam nekoliko kadrova, tek koliko mi se zaglavilo dugme na daljinskom, ali možda i grešim jer to što sam usput video i nije imalo veze sa Vojvodinom? Za drugu seriju sam čuo, ali bojim se da je emitovana diskretnije nego što je najavljivana, tako da, nažalost, nisam uspeo i da je vidim. Jednom prilikom ste rekli da u ovoj priči ima i pomalo jugonostalgije jer Vasu Ladačkog znaju i u Mostaru, Ljubljani, Splitu...
Da li ste zbog toga imali odličnu ekipu glumaca koji potiču iz bivše Jugoslavije?
- Vasa se odavno oteo i nastavio da živi nekim svojim životom, krišom je stizao tamo gde niko odavde jedno vreme nije smeo, tvrdoglavo ostajao u gradovima iz kojih su svi drugi pobegli. Dugo već nemam starateljstvo nad njim. Smatraju ga svojim gde god ga razumeju bez titla, nailazim na njegove tragove čak i na kontinentima na koje kročim prvi put, citiraju mi ga šapatom iz mraka, njegovim rečima kite narodnjačke refrene. Šerbedžija, Mustafa, Mira Banjac, Meto Jovanovski, svi ovi divni klinci i mi, samo smo zajednički prijatelji tog probisveta. I svaka čast bivšoj Jugoslaviji, ali da je vredela, ne bi bila bivša. I u navedenom društvu osećam se suviše moćno da bi se merio prema njoj...
Izvor: Blic Podeli sa prijateljima
0 коментара
Постави коментар