- Upravo se pišu scenariji i osmišljava se serijal koji ima 30 epizoda - za svako slovo po jedna. Roman Mire Bobić izuzetan je predložak za vrhunsku komercijalnu seriju, melodramu sa puno smeha. Miru sam zvala čim sam pročitala i ona je uz oduševljenje učestvovala u kreiranju strukture serije, koja će se veoma razlikovati od svega postojećeg u srpskoj produkciji. Ja volim da pomeram granice, zato radim dugo i temeljno, pa ne žurim ni sa “Azbukom” koja mora da bude odlična. Uskoro će biti organizovani kastinzi širom bivše nam Jugoslavije - priča Bojana.
- Najznačajnije do sada jesu pohvale ljudi koji su gledali film i uticaj ove priče na promenu percepcije javnosti o problemu trgovine ljudima. Lepo je dobiti nagrade, glumci u ovom filmu su ih svakako zaslužili. Verujem da će ih biti još. Meni je najveća čast što će film biti prikazan 12. oktobra u Beču, u Ujedinjenim nacijama. To se, ipak, dešava izuzetno retko i ja sam ponosna što ću sa predstavnicima svih zemalja članica UN gledati film “Sestre” i razmenjivati utiske.
Može li umetnost da promeni svest ljudi?
- Mislim da može, umetnost tome i služi. Da te dotakne, uzbudi, zamisli, promeni ugao gledanja... Nije obavezno, ali je lepo kad se desi. Da bi se to postiglo, mora se ulagati u kulturu i umetnost. Film “Sestre” smo snimili uz veliku podršku države Srbije, Evropske unije i međunarodne organizacije za migracije IOM. Ovo ističem ne samo zbog finansijske podrške već zbog toga što institucije prepoznale važnost problema i podržale da se kroz umetnost i kulturu podiže svest javnosti o stravičnom obliku kriminala koji se dešava svuda u svetu. Bilo bi značajno da u tome postoji kontinuitet i da oni koji o tome odlučuju nauče da razdvajaju estradu od kulture. To što su nekom gledaocu estrada i kultura isto, uključujući i ličnosti koje su njihov deo, posledica je upravo toga što se u kulturu i umetnost ne ulaže, pa dominira estrada, kao isplatljivija. Te je onda normalno da estrada priča o politici i kreira model ponašanja u društvu, a da se umetnici teraju na estradno ponašanje da bi uopšte bili primećeni, kako bi spasili živu glavu.
Koje je rešenje?
- Dok se ne promeni stav države prema kulturi, neće se bitno uticati ni na promenu svesti kod ljudi. Doduše, država bi trebalo da promeni stav prema državi, za kulturu će posle lako. Imate dva sina tinejdžera.
Kad uporedite vreme u kojem ste vi bili tinejdžerka i vreme u kojem vaša deca odrastaju, u čemu je najuočljivija razlika?
- U informacijama koje su dostupne. A sada su dostupne sve. Takođe, velika je razlika u padu svih pozitivnih vrednosti, pa su današnjim tinejdžerima, ako izuzmemo nekoliko sportista, idoli ljudi kakvima se moja generacija, dok je bila tinejdž, smejala.
Šta je to što u razgovoru sa svojom decom ističete kao najveće moralne i ljudske vrednosti? - Onih sedam, samurajskih, kojima su i mene moji roditelji učili: iskrenost, hrabrost, dobrota, učtivost, čestitost, čast i lojalnost.
Kako ste sačuvali brak u ovo vreme kada su razvodi postali svakodnevna normalna pojava?
- Nemam pojma. Ne znam da li sam sačuvala ja brak ili on mene. Ja sam se udala kad sam se rodila (smeh), pa je teško tu proceniti šta je sačuvano i sa čije strane. Brak je dosadna tema i za bračne partnere, a kamoli za novine. Kao lepa žena verovatno imate puno udvarača.
Kako odolevate iskušenju?
- Udvarači mi nikada nisu predstavljali iskušenje. Neko kome bih se ja udvarala možda može biti iskušenje. (smeh).
Izvor: Blic
ŠTA VI KAŽETE? Ostavite nam Vaš komentar ispod.
0 коментара
Постави коментар