Učenici osnovnih škola slabo poznaju pravopisna pravila srpskog jezika, imaju osiromašen leksički fond, ne upotrebljavaju pravilno znake interpunkcije i u svojim sastavima na srpskom koriste reči iz engleskog jezika.
Više od 33 odsto učenika osnovne škole pogrešno upotrebljava veliko slovo, 70 procenata njih u tekstovima uopšte ne stavlja zarez, tačku, a više od jedne petine đaka u sastavu na srpskom koristi reči iz engleskog jezika.
Dominantna je upotreba tri tačke, jer đaci sa osiromašenim leksičkim fondom, pošto ne čitaju dovoljno, ne umeju da nastave rečenice, rekla je Jelena Stevanović, saradnica beogradskog Instituta za pedagoška istraživanja (IPI).
Mladi nemaju ni svest o tome šta je funkcionalna pismenost, koju u 21. veku, sa naprednom tehnologijom, ne može imati samo ona osoba koja ume samo da čita i da piše, rekla je Stevanovićeva smatrajući da bi rezultati o nivou jezičke kulture đaka trebalo da navedu na ozbiljno razmišljanje sve nadležne za obrazovnu politiku i one koji brinu o očuvanju srpskog jezika.
Ona je podsetila na to da je i u drugim jezicima evidentan uticaj engleskog, ali da druge države sprovode mere za očuvanje maternjeg jezika.
Tako je Francuska, koja takođe ima ovaj problem, napravila nacionalni projekat za povećanje jezičke kompetencije mladih.
„Takav projekat neophodan je i u našoj sredini i to što pre“, smatra Stevanovićeva, inače lingvista, navodeći da nešto više od 25 odsto učenika kombinuje ćirilicu i latinicu u svom sastavu, i to ne samo reči već i slova.
U gotovo jednoj trećini sastava učenici umesto slova v pišu w, umesto slova i pojavljuje se y.
Zanimljivo je da 30 odsto učenika sedmog i osmog razreda piše isključivo latinicom u neformalnoj komunikaciji i situacijama u kojima sami biraju kojim će pismom pisati, pokazalo je istraživanje sprovedeno prošle godine. Štaviše, i ako bi hteli da pišu ćirilicom, ne mogu da se sete pojedinih slova osnovnog pisma u Srbiji.
The end na kraju pismenog
Tako se na kraju teksta jednog našeg osnovca može naći the end (kraj) ili potpis ispred kojeg stoji by (od autora), a neretko napišu i znak @ preuzet sa interneta, pokazalo je istraživanje koje je sprovela mr Jelena Stevanović, saradnica beogradskog Instituta za pedagoška istraživanja (IPI).
Izvor: "Blic" Podeli sa prijateljima
0 коментара
Постави коментар