Iako žene širom sveta to rade vekovima unazad, istina je da ne možemo da krivimo muškarce zbog toga što su muškarci. Ovo je posebno tačno sada kada znamo da između muškog i ženskog mozga postoje velike razlike.


„Naši mozgovi su uglavnom slični. Pre svega jer pripadamo istoj vrsti. Međutim, zbog tih razlika ponekad može da nam se čini da su žene i muškarci suprotni svetovi”, kaže dr Louen Brizendin, član američkog Odbora za psihijatriju i neurologiju i profesor psihijatrije na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku.

Oblast „za odbranu teritorije” veća je u muškom nego u ženskom mozgu i sadrži posebne neuronske „spojnice” za opažanje teritorijalnih pretenzija od strane drugih muškaraca. Amigdala, alarmni sistem za pretnje, strah i opasnost, takođe je veći kod muškaraca. Zbog ovih razlika u mozgu muškarci su u većoj pripravnosti od žena kada je reč o potencijalnim teritorijalnim pretnjama.

Međutim, deo mozga „osećam ono što osećam” - sistem neurona-ogledala - veći je i aktivniji kod žena. Zato one lakše saosećaju sa drugim osobama čitajući njihove izraze lica, ton glasa i neverbalne emocionalne signale.

Možda je najveća razlika između muškog i ženskog mozga u tome što muškarci imaju oblast “u potrazi za seksom” koja je 2,5 puta veća nego kod žena. Već na početku tinejdžerskog doba oni proizvode 20 do 25 puta više testosterona nego pre adolescencije.

Ako testosterone uporedimo sa pivom, jedan 9-godišnji dečak proizvodi čašu dnevno. Međutim, prosečan 15-godišnjak proizvodi skoro 8 litara dnevno. To je gorivo za njihove seksualne motore, pa zato oni neprestano misle o seksu i delovima ženskog tela.

Muškarac u transu

Testosteron dovodi muškarca do transa – to je onaj pogled kada vidi ženske grudi.

“Kao žena koja je u redovima ranih feministkinja volela bih da mogu da kažem da muškarci mogu da spreče ulazak u ovaj trans, ali istina je da ne mogu. Njihova vizuelna kola u mozgu su uvek u potrazi za plodnim prijateljicama. Zato oni uvek imaju potrebu da ’provere robu’.”

Za muškarca je ovo najprirodnija reakcija na svetu i zato je zgranut što se njegova partnerka oseća prevarenom kad on blene u drugu ženu. Ali način na koji on gleda atraktivnu ženu je isti onaj na koji žene gledaju leptira.

Žene privuku pažnju muškog mozga na sekund, ali isto tako brzo i odlete iz njegovog uma. Pet minuta kasnije, dok se u nama sve puši, on razmišlja o tome šta hoće za večeru. On nas pita: „Šta nije u redu?”, mi kažemo „Ništa.” On slegne ramenima i uključuje TV, a u nama tinja strah da će nas ostaviti zbog druge žene.

Ova situacija nije ni malo iznenađujuća, jer muškaraci i žene imaju različite ciljeve u igri parenja, što ih stavlja u suprotne timove – barem na prvi pogled. Ženski mozak je vođen da traži sigurnost i pouzdanost u potencijalnom partneru, pre nego što ima seks, dok mozak podstiče muškarca da se stalno pari, tj. dok ne dođe do one partnerke koja je za ceo život.

Uprkos stereotipima, muški mozak može da se zaljubi isto toliko teško i brzo kao žena, možda i više. Kada usredsredi pogled na jednu ženu, parenje sa njom postaje njegov primarni cilj. Kada to uspe, u njegovom mozgu pravi se neizbrisiv pečat, požuda i ljubav se sudaraju i on je upecan.


Tatin mozak

Čovek koji je u potrazi za mnoštvom partnerki ni izdaleka ne izgleda da može da bude dobar otac. Ali, ne znači da će njegova budućnost biti baš takva. Kada njegova izabranica ostane u drugom stanju, ona emituje feromone koji podstiču njegov mozak da proizvodi više hormona prolaktina. Ovi feromoni mogu da utiču na smanjenu proizvodnju testosterona i do 30 posto.

Ove hormonalne promene će najverovatinije stimulisati kod muškarca potrebu da pomogne oko bebe. Kod njih se takođe menjaju i perceptivna kola, što se manifestuje kroz sposobnost da čuju plač bebe. To je kod mnogih muškaraca gotovo nemoguće pre nego što njihove žene zatrudne.

Mudra rečenica za sve mlade majke koje su voljne da svojim muževima prepuste brigu o svom novorođenčetu je – Što se muškarac više brine o detetu, to se njegov mozak više navikava na ulogu oca. Dakle – predajte mu dete!

Njegova osećanja su duboka

Iako su muškarci stekli reputaciju da mogu stoički da odreaguju u skoro svakoj situaciji, oni zapravo imaju jače emotivne reakcije nego što se čini. Samo ih ne pokazuju baš često.

Istraživanja muških lica su pokazala da muški mozak ima jaču početnu emotivnu reakciju nego ženski mozak. Ali, u roku od 2,5 sekunde on menja svoje lice da bi sakrio emocije. Praksa ponavljanja ovog postupka sakrivanja emocija vremenom mu daje izgled klasičnog pokeraša.

“Poker face” i analitički odgovor na lične probleme mogu muškarca staviti u nemilost partnerke. Dok ona plače i priča o tome šta ne valja u njihovom odnosu, on je u frci da pronađe što brže i jednostavnije rešenje problema, umesto da je samo zagrli.

Usled prakse i načina na koji je njegov mozak struktuiran, muškarac koristi analitičke, a ne emotivne delove mozga da reši problem.

Muškarci uživaju u ovoj prednosti, ali su žene često uvređene zbog toga. Kada svom mužu govorite o nekom problemu a on pokušava da ga reši umesto da vas sasluša, možete pomisliti da je neosetljiv. Ali to nije ono što se dešava u njegovom mozgu. On radi na tome da reši problem, kako bi vas rešio bola što je moguće pre. Ne zato što ga nije briga ili ne želi da sluša, već zato što vas voli.


Simpatični deka i namćorast starac

Sa godinama kod muškaraca dolazi do promene u hormonima i njihov mozak i telo ulaze u fazu života koja se zove – andropauza. Kralj muških hormona – testosteron - se smanjuje, a kraljica ženskih hormona – estrogen - se povećava. Da li je deda heroj svojih unučića ili mrzovoljni starac koji ne voli posete, zavisi mnogo od toga kako on podnosi ove hormonalne promene.

Na primer, ako je nivo testosterona na izrazito niskom nivou, on može da se oseća umorno, razdražljivo, pa čak i depresivno. Neki ljudi u takvom stanju traže hormonsku terapiju, dok drugi pronalaze olakšanje u vežbanju, provođenju više vremena sa drugim ljudima, ili češćim upražnjavanjem seksa.

Deka kojeg klinci jedva čekaju da vide je onaj koji oseća efekte hormona oksitocina, koji se često naziva i „hormon zagrljaja”. On je zabavan, razigran i voli da čuje šta njegovi unuci imaju da kažu. Mnogo je strpliviji sa vašom decom nego što je bio sa vama.

Klub usamljenih srca

Ne samo što je mozak zrelog muškarca osetljiviji na bliske emotivne veze, on je isto tako osetljiv i na usamljenost. Niko ne voli samoću, ali je sigurno najteže muškarcima u zrelim godinama. Šezdeset posto razvoda kod parova starijih od 50 godina pokrenule su žene, ostavivši tako svoje muževe šokirane i slomljene.

Kod ostavljenog muškarca dolazi do promena u mozgu. On prestaje da dobija socijalni trening koji mu je neophodan da bi se osećao dobro, osim ako ne počne da se druži sa drugim ljudima više nego inače. U istraživanju u kojem je skeniran mozak starijeg muškarca otkriveno je da delovi muškog mozga zaduženi za zadovoljstvo i nagrađivanje ostaju aktivniji kod društveno aktivnijih osoba.

I na kraju...

Ljudski mozak je najbolja mašina za učenje na planeti a ljudska bića mogu da dovedu do velikih promena u našim životima. Međutim, postoje neke stvari u muškom i ženskom mozgu koje se neće promeniti u dogledno vreme, tako je mnogo razumnije da se nosimo sa tom „moždanom realnošću” nego da je ignorišemo ili pokušavamo da promenimo.

Najbolji savet za žene jeste da se pomire sa muškim mozgom i puste muškarce da budu muškarci.

Izvor: "B92"

Podeli sa prijateljima
Blog Widget by LinkWithin

2 коментара

  1. Анониман // 01 мај, 2010  

    hahahahaha šta li na sve ovo kažu žena baš me živo interesuje... :)

  2. Анониман // 13 септембар, 2010  

    eto nema komentara od lepseg pola.

Постави коментар