Napisao sam scenario za film „Bela žena", koji sam ponudio Kusti i Bjeli. Za noć na kocki gubio sam po 20.000 dolara. Umesto da „šikam" viski, sada pijem čaj sa rumom.
Džej Ramadanovski, koji je posle 15 godina zakazao veliki beogradski koncert u „Areni" za 29. maj, otkriva da je za noć na kocki gubio više od 20.000 dolara i tvrdi da umesto alkohola sada pije samo čaj sa rumom. U intervjuu za Press popularni pevač kaže da je napisao scenario za film o svom životu, koji je ponudio slavnom reditelju Emiru Kusturici.
- Velika želja mi je i da zaigram na filmu. Napisao sam scenario za autobiografski film „Bela žena", koji su pogledali Emir Kusturica i Dragan Bjelogrlić. Još nismo ništa precizirali, jer treba dosta vremena i novca da bi moj život bio pretočen na platno.
Šta te je navelo da posle 15 godina zakažeš koncert u Beogradu?
- Poslednjih godina klinci me na ulici stalno pitaju: „Džeki, kad će koncert?" To me je pokrenulo. Trebalo je mnogo ranije da zakažem koncert, ali nakon što je Marini i Futi umro sin, njihovom kućom je zavladala tuga, a ja bez njih ne želim ništa da radim. Sada imam problem s pesmama - kada smo stavili na papir šta bi sve trebalo da otpevam, koncert bi trajao četiri sata, što je nemoguće.
Marina Tucaković kaže da najviše voli da piše pesme za tebe. Šta je to posebno inspiriše?
- Moj suludi život, pun poroka i emocija! Ona i Futa su me otkrili, nikad nisam želeo da budem pevač. Slučajno sam s drugom došao kod njih, i dok je Futa svirao gitaru, zapevao sam pesmu „Bilo čija". Tada je Marina skočila i rekla: „Ti si novi Cigančić i ima da pevaš!" Ona je emotivac i oseća ljude, tako crpi inspiraciju. „Nedelja" je nastala po jednom događaju iz mog detinjstva. Živeo sam u domu i taj dan sam dobio dozvolu da sa svojom familijom ručam. Međutim, pobegao sam kroz rešetke, opljačkao trafiku i oni me kaznili - više sam bio vezan za radijator nego slobodan! O tome govori pesma: „Nedelja, i svi ste tu, a mene s vama nema". Biografska je i pesma: „Vetrovi me lome, ja teram po svome. Ne čekaj me ženo, ne čekaj me dome".
Kako sam naučio da kradem
Džej otkriva kako se u detinjstvu snalazio za džeparac.
- Kao devetogodišnjak imao sam učitelja Žiku, s kojim se i danas družim. Ali, on nije bio kao ostali učitelji, on me je učio da kradem! S njim i Cickom sam prvi put otišao u Milano i tamo „radio". Kafić, koji je sada moj, nekad je bio njihov i oni su tu igrali bilijar, dok sam ja ispred svirao u oluk. Sedim, sviram i čekam da mi kažu da mogu da uđem unutra. Ponekad mi kupe čokoladicu „životinjsko carstvo", a ja srećan k'o kuče. Voleli su me, bio sam zvrk - kaže Džej.
Da li si zaljubljen i da li bi se ponovo oženio?
- Nisam zaljubljen. Poslednji put sam voleo pre pet godina, tada sam baš bio odlepio. Ima riba, prolaznih avantura, ali nije to ono kad ti srce „radi". Nema tu prave ljubavi. A što se tiče ženidbe, nikad se ne zna. Mada, ne bi bilo lako onoj koja bi sa mnom stala na ludi kamen.
Nikad nisi krio poroke - alkohol i kockanje. Koliko novca si gubio za noć?
- Jedne noći u Las Vegasu izgubio sam 22.000 dolara! Dešavalo se da gubim nekoliko dana zaredom, kada sve sabereš glava da te zaboli! Nekada mi bude žao, nekada ne. Da nije nas papaka, Vegas ne bi postojao. U svemu sam preterivao, ali nikad nisam bio zavisnik! Sada zbog koncerta manje pijem. Umesto da šikam viski svaku noć, evo pijem čaj s rumom. Jedino nikad nisam bio narkoman. Normalizovao sam se, manje izlazim, a počeo sam i da igram fudbal sa drugarima sa Dorćola.
Kako komentarišeš to što neke estradne ličnosti kriju da imaju romsko poreklo?
- To je smešno! Pa, svi smo mi ljudi, šta ima da se srame toga. Ne ide mi u glavu ni to kad kažu da nismo Cigani, već Romi. Mi smo Cigani, bre, šta tu ima da se laže. Jadni su oni koje je sramota svojih korena.
Da li bi ušao u neki rijaliti-šou?
- Već su me zvali, ali nije to za mene. Zamisli - uđe Džej i pokrade sve novčanike, pa me „Veliki brat" pozove u ispovedaonicu! Nema šanse da živim po nečijim pravilima. Pre bih u samicu u Centralnom zatvoru, nego tamo.
Izvor: "Press"
Podeli sa prijateljima
Izvor: "Press"
0 коментара
Постави коментар